Železnička stanica u Beogradu u vreme kada je izgrađena predstavljala je najveće dostignuće vremena i tehnologije i zajedno sa nekadašnjim objektom Ložionice, okretnice i vodotornja, ona treba da predstavlja semantičko polazište intervencije u prostoru i konkursnih koncepcija. Ideju tehnološke inovativnosti potrebno je ugraditi u predloženo rešenje na prepoznatljiv i afirmativan način.

Kulturno nasleđe predstavlja svojevrsan resurs, izvor identifikacije i kulturni kapital koji predstavlja jedan od temeljnih elemenata prostornog i urbanog razvoja i uređenja jedne sredine. Konkursnim rešenjem treba afirmisati urbani kontinuitet i omogućiti integrativnu zaštitu kulturnog nasleđa, ali i upravljanje njime kao generatorom, ne samo kulturnog,  već i turističkog i šireg ekonomskog razvoja.

Zaštita karaktera objekata Ložionice, reminiscencija na funkcionisanje Okretnice, ložionice i vodotornja i redefinisanje arhitektonskog ansambla, poštovanje specifičnosti „industrijske arheologije“ i kontrolisana nova izgradnja, koja podržava i unapređuje vrednosti nasleđene strukture, treba da budu prioritet u konkursnom razmatranju. Postojeće strukture koje čine nasleđe iz domena industrijske arheologije su jedinstveni i retki primerci ostataka koji svedoče o progresu, razvoju i generalno o avangardnom razvoju Beograda i ekonomskog prostora cele zemlje. Ideja o brzini, komunikacijama i tehnološkim novinama, implementirana je u estetsku sliku ostataka, koja je potpuno kompatibilna, ali i inspirativna za buduću prostornu kompoziciju.                                                              

U kontekstu očuvanja ambijentalnih vrednosti, imajući u vidu da je konkursna lokacija završetak poteza od nekadašnje Beogradske železničke stanice, sa kojom je činila infrastrukturnu i funkcionalnu celinu, potrebno je da izgradnja novih objekata, njihovi međusobni odnosi, kao i sve intervencije na uređenju i opremanju objekata i prostora, budu usklađeni sa kolektivnim sećanjem na primarnu funkciju kompleksa.  Specifična pozicija i mogućnost dijaloga sa infrastrukturom mosta Gazela, Mostarske petlje, parkom Gazela i blizina reke Save, kao i planiranih važnih objekata u užem ili širem okruženju (kao što su Bigz, Sajamski kopleks, i sa druge strane reke Sava Centar), čini izuzetan projektantski potencijal. Cilj svih intervencija u prostoru treba da bude formiranje vizuelno adekvatnih tema, od makro konteksta do mikro ambijenata. Izgradnju, kroz savremeni autorski izraz, planirati kao jedinstvenu oblikovno-funkcionalnu celinu, na nivou svakog elementa prostora, sa posebnim akcentom na usklađivanje onoga što je potencijal nasleđa.

Poštujući širi kontekst lokacije i njeno neposredno okruženje, značaj nasleđa tehničke kulture, kao i činjenicu da je ovo veoma vredan gradski prostor u smislu otvaranja grada ka reci Savi, sve intervencije treba pažljivo analizirati u cilju dobijanja što kvalitetnijeg rešenja koje bi unapredilo programske, likovne i funkcionalne karakteristike ambijenta. Imajući u vidu da se predmetna lokacija prostorno gledano, a u smislu savremenih teorija prostora poput teorija Marka Ožea, može u izvesnoj meri odrediti kao savremena koncepcija “nemesta”, izuzetno je važno sagledati sve potencijale lokacije, njene specifičnosti i mogućnosti za kvalitativne transformacije.

Arhitektonsko-urbanističko rešenje multfunkcionalnog centra “Ložionica” treba tematski da integriše postojeće nasleđene elemente sa novoprojektovanim zatvorenim i otvorenim prostorima, i da kroz autentičan autorski izraz ostvari kreativan i inovativan dijalog između integriteta industrijskog nasleđa i savremenih arhitektonskih koncepcija.

Od učesnika se očekuje da u skladu sa programskim i prostornim potrebama, kao i savremenim trendovima razvoja ove tipologije objekata inovativno i kreativno, funkcionalno i sadržajno, ambijentalno i tehnološki savremeno, organizuju prostore namenjene različitim tipovima aktivnosti u okviru centra, kako bi se optimalno iskoristili kapaciteti i potencijali lokacije, formiralo racionalno i atraktivno arhitektonsko rešenje, stvorio fleksibilan i komunikativan prostor savremenog karaktera koji zadovoljava potrebe svih vidova savremenog multifunkcionalnog prostora. Od učesnika se očekuje i da ukupan karakter predloženog rešenja nove prostorne kompozicije bude reprezentativan, u skladu sa kuluturno-istorijskim vrednostima, ambijentom i volumetrijom okruženja i da u duhu ovog tipa objekata i programskim kvalitetima bude istaknuta tačka identiteta šire prostorne celine. Osim toga eksponiranjem pozicije, centar treba da doprinese prepoznatom kvalitetu prostora kako u vizuelnom tako i značenjskom smislu.

Obzirom na veoma specifičnu konfiguraciju i karakter predmetne lokacije (prvenstveno položaj ostataka Ložionce koje se u potpunosti zadržavaju), njen prostorni karakter u odnosu na okruženje, očekuje se racionalna i funkcionalna prostorna organizacija, kako bi se u složenim programskim uslovima omogućilo što kvalitetnije funkcionisanje svih planiranih aktivnosti.

Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite za rekonstrukciju objekta Ložionce, Okretnice i Vodotornja, izdao je Zavod za zaštitu spomenika kulture 2021. godine.

Uslovi koji se odnose na obim prostornih intervencija su:

1. Okretnicu, Ložionicu i Vodotoranj rešavati kao jedinstvenu celinu koju treba realizovati ili kroz zajedničku namenu ili međusobno prostorno-oblikovnim komunikacijama.
2. Zaštita i očuvanje objekata u postojećem gabaritu i volumenu, kroz promenu namene čime bi se dao podsticaj ekonomskom i kulturnim razvoju. Objekte (volumen) Ložionice i Vodotornja zadržati u zatečenom stanju, bez vraćanja u izvorno stanje.
3. Potrebno je u potpunosti očuvati integritet i fizičku strukturu objekata, formu krova i materijalizaciju spoljne obloge.
4. Imajući u vidu da više ne postoje šine na lokaciji, moguće je iskoristiti njihov vizuelni karakter za tematizaciju u parteru, spoljnjem prostoru, i interpretirati ih na originalan način. Lepezasto postavljene šine i tragovi šina ka glavnoj Železničkoj stanici Beograd decenijama su određivali vizuelni identitet Savskog amfiteatra: „U cilju očuvanja memorije na primarnu funkciju “Okretnice, ložionice i vodotonja zadržati/rekonstruisati i prezentovati lepezasto postavljenješine okretnicu, neposredno uz sam objekat Ložionice, kao deo parternog uređenja”.

Izgradnja aneksa treba da u najvećoj meri istakne vrednosti postojećeg objekta, bez podržavanja njegovih vizuelnih, stilskih i estetskih karakteristika. U prostornom smislu aneks Ložionice mora biti transparentan objekat savremenog autorskog izraza, čija volumetrija ne sme dominirati niti biti konkurentna ni gabaritom ni volumenom u odnosu na postojeće objekte Ložionice i Vodotornja.

Kompletni Uslovi se nalaze u dokumentaciji u prilogu.

Preporuke za prostorni tretman Ložionice

Ostaci objekata industrijskog arhtektonskog nasleđa – Ložionice sa pripadajućom okretnicom, čine kontigent izrazitih ambijentalnih vrednosti i specifičnih karakteristika, dajući ovoj lokaciji nemerljive potencijale za očuvanje kolektivne memorije u kontekstu aktuelnih trendova (potpune) transformacije urbanog tkiva Beograda. Pozicija ovog prostora u prostornim vizurama Beograda ima potencijal da postane jedan od simbola grada, pa to čini ovaj prostor posebno osetljivim, a sve intervencije u njemu izuzetno značajnim, kako u ambijentalnom, tako i u semantičkom smislu.

Na osnovu postojeće dokumentacije i dostupnih fotografija, učesnicima je omogućen uvid u nekadašnji izgled objekta Okretnice, ložionice i vodotornja, a tehnički podaci o strukturi i konstruktivnom sklopu objekta dati su u Izveštaju Građevinskog fakulteta – Univerzitet u Beogradu. Evociranje sećanja na ambijent i funkciju nekadašnjeg kompleksa okretnice predstavlja veoma značajan aspekt rešenja, očekuje se da on bude delikatno promišljen i usklađen sa ostalim konkursnim zahtevima. Od učesnika se ne očekuje dosledna interpretacija i repeticija stilskih karakteristika nekadašnjeg objekta, već promišljeno rešenje koje primarno razvija semantički narativ o prostoru, duhu mesta i njegovoj tradiciji, a koje može uključivati i implementaciju segmenata fizičke strukture nekadašnjeg objekta i to isključivo na ranije postojećim pozicijama u odnosu na strukturu objekta. Poželjni su i afirmativni savremeni pristupi u reinterpretaciji prostornih, fasadnih i kompozicionih elemenata nekadašnjeg objekta Ložionice sve u cilju koncipiranja novog kulturološkog i arhitektonskog narativa o značaju datog prostora.

Slika 40. Arhivsko stanje objekta Ložionice, osnova temelja (levo) i postojeće stanje objekta Ložionica, osnova prizemlja (desno)

Postojeći ostaci Ložionice su u izuzetno lošem stanju. U skladu sa tim, na mestima gde je potrebno, predvideti sve intervencije koje su što približnije autentičnom stanju, odnosno intervencije koje u geometriji i interpretaciji podržavaju izvorno stanje.

Fasade objekta potrebno je rekonstruisati u svemu prema koncepciji geometrije, ritmu i formi objekta Ložionice. To znači da se u najvećoj mogućoj meri u rekonstrukciji interpretira originalni izgled severne i južne lučne fasade, kao i bočnih fasada, krov i konstruktivni sistem; nedostajuća staklena platna mogu imati izmene u manjoj meri koje ne narušavaju čitljivost i prepoznatljivost nekadašnjeg objekta Ložionice. Unutrašnjost ne sme da ugrozi sliku i karakter Ložionice, već da doprinose njenoj čitljivosti.

Slika 41. Presek (levo), arhivsko stanje (sredina) i postojeće stanje (desno) bočne fasade sa natpisom „Ložionica“ („desno krilo“)

Slika 42. Ložionica, okretnica i vodotoranj: na fotografiji se delimično može videti originalni izgled spoljne severne lučne fasade. Muzej Železnice.

Bočnu jugo-istočnu fasadu sa natpisom „Ložionica“ potrebno je u svemu predvideti za rekonstruisanje i zaštitu što približnje originalnom stanju.

Druga bočna fasada, kao i dve lučne fasade, treba da u najvećoj mogućoj meri podržavaju originalnu strukturu, geometriju, ritam otvora i podela. Druga bočna fasada (u arhivskoj dokumentaciji „nazvana levo krilo“) prema Mostarskoj petlji, odnosno prema ulici SAO11, može biti interpretirana u duhu koncepta rekonstrukcije, odnosno može se planirati rušenje danas postojećeg punog bočnog zida imajući u vidu da je isti dodat u nekoj od intervencija koje su se često dešavale uslovljene tehnološkim procesom. Slobodni nastavak konstrukcije unutrašnje radijalne fasade se zadržava i potrebno je veoma pažljivo promisliti i interpretirati ove ostatke u skladu sa celinom kompleksa.

Na spoljašnjoj lučnoj fasadi su na poljima 6-9 u kasnijoj fazi dodati puni zidovi. Moguće je da se prema arhivskom stanju ovi dodaci sa severne strane vrate u originalno (arhivsko stanje).

Južna fasada treba da ima tretman koji u najvećoj meri zadržava karakter i prepoznatljivost Ložionice iz perioda gradnje. Južna lučna fasada imala je fasadna vrata - panele za otvaranje i zatvaranje polja kroz koja su ulazile lokomotive. Projektom interpretirati na koncepcijski adekvatan način raster, geometriju i ritam otvora.

Forma krova se zadržava.

Slika 43. Pogled na levo krilo polukružne hale Ložionice Beograd – Kompleks Železničke stanice Beograd (snimio G.Matijević, juna 1995.g,F.s. 15/95) Slika 44. Nova Beogradska ložionica u radu. 1925. godina. Železnički Muzej Beograd.

Sve planirane sadržaje potrebno je prostorno i funkcionalno uklopiti u mogućnosti koje objekat i lokacija pružaju, u skladu sa aktuelnim propisima, posebno u smislu bezbednosti, kako bi intervencija postala integralni deo prostorno-ambijentalne celine izrazitih ambijentalnih vrednosti.

Elemente nekadašnjeg tehnološkog procesa moguće je tematizovati kroz deo uređenja enterijera/eksterijera.

Preporuke za prostorni tretman Okretnice – otvorene površine

Otvorene površine treba da predstavljaju vitalni prostor okupljanja i aktiviranja korisnika i posetilaca, i da na interaktivan način povezuju različite sadržaje i funkcije. Otvoreni prostor (trg – plato) treba da integriše sve prostorne elemente kreativno-inovativnog haba i poslovnog aneksa, kao i da donese nove perspektive o ulozi koju će zgrada Ložionice imati, kako unutar samog centra, tako u razmeni sa gradskim okruženjem čiji je deo. Preklapanje nasleđenog konteksta i budućih raznovrsnih funkcija kreativno-inovativnog haba i poslovnog aneksa, je od suštinskog značaja za rad celog kompleksa. U tom smislu ovi prostori treba da budu strukturirani i oblikovani tako da okupljaju korisnike, ali i da budu ispunjeni sadržajima, aktivnostima i specifičnom reminiscencijom na avangardnost i prosperitet koji je tematski sadržan u narativu industrijskog nasleđa. Prema tome, otvorene prostore treba tretirati kao pravo čvorište – kao jedinstvenu kombinaciju upotrebe prostora i potencijala za razmenu, iz čega treba da proizađe i specifičan arhitektonski izraz.

Slika 45. Okretnica neposredno pre skidanja železničkih koloseka

U koncipiranju otvorenog prostora neophodno je pažljivo kontekstualno čitanje mesta, od makro do mikro konteksta. Imajući u vidu da otvoreni prostor ispred Ložionice ima bogatu istoriju, veoma specifičnu prostornu geometriju u tragovima ostataka šina i okretnice za parne lokomotive, neophodno je kroz jedan savremen izraz interpretirati sećanje na ovu funkciju i obogatiti ga novim aktivnostima. Osim toga ovaj prostor preklapa pešačke tokove, ali i biciklističke linije paralelno Savskom keju, pa u tom smislu postaće značajna tačka na potezu Kalemegdan – Ada Ciganlija.

Otvorene površine se sadržajno mogu obogatiti i drugim prostorno-programskim elementima koji definišu, uokviruju ili pojačavaju koncept Kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra. U oblikovanju, otvoreni prostor treba da integriše i doprinese građenju jedne specifične i autentične slike, a funkcionalno da primi različite sadržaje. U tom smislu treba ga tretirati polivalentno: kao prostor za različite događaje: od prostora za koncerte, performanse, pop-up izložbe, markete na otvorenom ili mini amfiteatar za izvođačke formacije, ili drugi tip izvođenja do prostora za odmor i rad. Prevenstveno ovaj prostor treba da je u punom smislu “čvorište” za najrazličitije korisnike i funkcije.

Pri oblikovanju ovih prostora, potrebno je posebno voditi računa o logičnim tokovima kretanja, jednostavnom održavanju, pristupačnosti osobama sa posebnim potrebama, potrebnom urbanom mobilijaru. Od posebnog značaja je prostorno, vizuelno i programsko povezivanje, ovog otvorenog prostora Okretnice sa prostornom celinom 2: prostor koji obuhvata Vodotoranj. Kako je ova Zona 2 data anketno moguće je predložiti različite tretmane i podzone, a sve u cilju da se održi celovitost kompleksa Okretnica, ložionice i vodotornja.

Na prostoru same okretnice postoje tragovi temelja centralnog kružnog prstena preko koga se odvijalo okretanje lokomotiva. Kako geometrija šina, kružna okretnica sa mostom, kao i nastavak šina koje su linijski vodile do železničke stanice, i dalje u memoriji čine najsnažniji simbol ovog kompleksa, potrebno je bez vraćanja u originalno stanje, sa savremen način interpretirati ovu vizuelnu sliku.

Постојећа графичко-техничка документација налази се у прилогу конкурсне документације

ИНФОРМАЦИОНИ ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ / Oкретница – графичка документација.

Preporuke za prostorni tretman Vodotornja sa pripadajućm slobodnim  prostorom

Rešavanje Zone 2 je dato anketno što znači da je na učesnicima konkursa da predlože rešenje koje najbolje programski, prostorno i vizuelno integriše dve zone u jedinstven Kreativno-inovativni multifunkcionalni centar. Prvenstveno treba definisati zonu Vodotornju u smislu direktnog pripadajućeg prostora kao i tretman ostalog prostora koji tangira Zonu 1. To znači da se ne mora rešavati cela Zona 2 već onaj deo koji učesnik konkursa odredi da je važan za celeovitost koncepta. Spoljni prostor Vodotornja moguće je tretirati u celokupnoj datoj površini, ili u odnosu na koncept predložiti manji prostorni potez u zavisnosti od tematizacija i ideje o tretmanu ovog prostora zajedno sa matičnim prostorom.

Slika 46. Vodotoranj: osnove (levo), presek (sredina) i izgled (desno)

Imajući u vidu da je dat prostorni obuhvat Zone 2 delimično ispod samog mosta i Mostarske petlje, pa su i uslovi za korišćenje ograničeni uslovima korišćenja infrastrukture (Mostarska petlja), ovaj prostor tretira se parterno i likovno prvenstveno kao podrška matičnoj Zoni 1.

Vodotoranj se rekonstruiše na način da što više zadrži originalne elemente. Na samom vodotornju, moguće je intervenisati delikatno i bez promene forme i strukture, dodavanjem privremenih laganih materijala i konstrukcija koje ne bi ugrozile karakter prostora, konstrukciju, prostor i u svemu estetiku i karakteristike vodotornja. Ove intervencije su dozvoljene samo kao podrška novom programu vodotornja koji treba da korespondira sa sadržajima i događajima u matičnom prostoru, ali i da specifičnom konfiguracijom i prostorom ponudi različite kvalitativne i avangardne sadržaje.

Preporuke za prostorni tretman aneksa

Poslovni Aneks u okviru kompleksa Kreativno-inovativni multifunkcionalni centar „Ložionica“ u svemu treba da prodrži savremene koncepcije objekata koje doprinose i razvijaju nove trendove u arhitekturi, otvorene za kvalitetna tumačenja savremenih kreativnih i inovativnih principa poslovanja. Objekat/objekti poslovnog aneksa prvenstveno treba da ostvare delikatan i originalan dijalog sa objektom Ložionice i zajedničkim otvorenim prostorom nekadašnje Okretnice, odnosno da izgrade celinu u kojoj industrijska arheologija ne samo da postaje eksponat, već aktivno učestvuje u izgradnji nove prostorne i programske strukture specifične i prepoznatljive estetike.

Preporuka je da se poslovni aneks objekta tretira kao nenametljiv u interakciji sa objektom Ložionice i spoljnim prostorom, kao i da unutrašnja struktura prostora aneksa učestvuje u celovitosti prostora i omogućava transparentnost, povezanost i komunikativnost korisnika i celog prostornog sklopa.

Prilikom koncipiranja poslovnog Aneksa:

1. Posebno voditi računa o postavci Aneksa u odnosu na objekat Ložionice i bočne jugo-istočne fasade sa natpisom „Ložionica“ (tzv. desno krilo), koja se zadržava i rekonstruiše u izvornom obliku, i koja treba da bude što sagledljivija iz svih tačaka, posebno iz pravca Savske ulice. Ni jedan prostorni element novog kompleksa ne sme da ugrozi sagledljivost i čitljivost fasade sa natpisom „Ložionica“. Ova fasada je reprezent celokupnog nekadašnjeg kompleksa Okretnica, ložionica, vodotoranj, pa treba da bude simbol multifunkcionalnog centra.

2. Moguće je ostvariti različite prostorne veze Aneksa i objekta Ložionice, ali tako da one ne narušavaju principe rekonstrukcije koji moraju da zadrže identitet i karakter Ložionice. Ove veze mogu biti tople ukoliko su logične, svrsishodne i doprinose konceptu, ali i funkcionalnosti budućeg korišćenja.

3. Prostorna dispozicija i volumetrija Aneksa treba da doprinese afirmaciji celog kompleksa, uspostavi dobre prostorne odnose sa okruženjem i posebno u kontaktnoj zoni sa parterom i ukoliko je moguće, vizurama sa planski preporučenih krovnih bašti, terasa ili drugih prostora koji doprinose specifičnom povezivanju sa rekom, mostom, siluetom Novog Beograda ali i starim delom grada.

4. Prostornost aneksa može se tretirati na različite načine, sa preporukama da se ostvare ukoliko je moguće, dobre vizure prema reci Savi i Novom Beogradu. Volumetrija objekta treba da ostvari kvalitetan prostorni sklop sa Vodotornjem, otvorenim prostorom nekadašnje Okretnice i Ložionicom, i da doprinese uspostavljanju prepoznatljive urbane celine. Posebno je važno uspostaviti kvalitetan prostorni odnos Aneksa i Vodotornja, imajući u vidu neophodnost ostvarivanja vizuelne celovitosti s obzirom na to da je Ulica SA0 11 prostorno izdvojila Vodotoranj od ostalog prostora multifunkcionalnog centra.

5. U odnosu na neposredno okruženje potrebno je dobro pozicionirati Aneks u clju da se omoguće dobre vizure, ali i standard i komfor za radne prostore u smislu osvetljenja, provetrenosti i svih drugih standarda za savremen koncept poslovanja koji je jedan od imperativ za poslovni aneks. Posebno obratiti pažnju da su prema važećem Prostornom planu, planirani objekti u okolnim blokovima izrazito visoki: blok 25a – 32m, blok 26 – 60m i blok 24a – 60m.

6. Simbolika brzine i progresa koju nudi Mostarska petlja, most Gazela i bogata prošlost železnice samo su neke od tema koje korespondiraju sa savremenim programskim okvirom multifunkcionalnog centra Ložionica, i u tom smislu i objekat Aneksa treba da doprinose svojim savremenim izrazom autentičnoj prostornoj kompoziciji.